Кон­дак 1

Иза­бра­ни и је­ди­ни По­сред­ни­че из­ме­ђу Бога и људи, истин­ски Ема­ну­и­ле, Хри­сте Исусе, који си не­бе­ске и зе­маљ­ске са­ста­вио и жи­ви­ма и мр­тви­ма за­вла­дао! Ти иза­бра­ним све­до­ци­ма од живих и мр­твих, са неба и са земље који пред Тебе на Та­во­ру ста­до­ше, по­ка­за пу­но­ћу Бо­жан­ства која се у Тебе те­ле­сно усе­ли­ла, на­ја­вљу­ју­ћи си­ја­ње Ва­скр­се­ња и об­ја­вљу­ју­ћи пре ру­га­ња на Крсту да ћеш сести на пре­сто славе на ви­си­ни. Ти ујед­но об­ја­ви и прво­бит­ну све­тлост при­ро­де чо­ве­ка који је у дав­ни­ни из не­би­ћа за живот вечни са­здан и по­ча­ство­ван бо­жан­ским ликом, који се у Адаму по­мра­чи и умр­тви, а у Теби опет за­си­ја и оживе. Стога, кла­ња­ју­ћи се слави Твог пре­све­тлог Пре­о­бра­же­ња, при­но­си­мо Ти по­хва­лно по­ја­ње, мо­ле­ћи:

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Икос 1

Све­то­зар­ни ан­ге­ли, сто­је­ћи у не­са­гле­ди­вом кругу око рав­но­че­сне све­тло­сти Три­све­тлог Бо­жан­ства, си­лним гла­сом дивно хва­ља­ху Твор­ца када бе­ја­ху ство­ре­не зве­зде, у ко­ји­ма не­ве­шта­стве­на бо­жан­ска све­тлост ве­шта­стве­ним зра­ци­ма за­си­ја. Стога и ми, гле­да­ју­ћи сада исту ту све­тлост Бо­жан­ства како у облич­ју лица Твога, Хри­сте, и у ха­љи­на­ма ризе Твоје ве­шта­стве­но сија, Теби хвале по­је­мо:

Христе Исусе, Ти си у бо­жан­ској при­ро­ди Сво­јој Све­тлост исти­ни­та, у којој ни мало таме нема! Хри­сте, Све­тло­сти ипо­ста­сна, у си­ја­њу Је­ди­но­сушт­не Тро­ји­це не­ра­здељ­на и не­сли­ве­на! Хри­сте, Све­тло­сти не­ство­ре­на, Ти си од веч­ног Оца све­тло­сти као Бог исти­ни­ти од Бога исти­ни­тог вечно за­си­јао! Хри­сте, Да­ва­о­че све­тло­сти, Ти си прво у не­ви­дљи­вој при­ро­ди ан­ге­лској Свој лик из­о­бра­зио! Хри­сте, Са­зда­те­љу све­тло­сти, Ти си при ства­ра­њу ви­дљи­вог света у темељ његов све­тлост Своју по­ста­вио! Хри­сте Исусе, Ти си том дво­стру­ком све­тло­шћу на­јпо­сле и ство­ре­ног чо­ве­ка за­пе­ча­тио и у њему ра­зли­ке не­ви­дљи­вог и ви­дљи­вог света бо­го­му­дро сје­ди­нио! Хри­сте, Све­тло­сти по­мра­че­них, који си у свет дошао и у људ­ском телу про­си­јао! Хри­сте, Све­тло­сти исти­ни­та, који Собом про­све­ћу­јеш сва­ког чо­ве­ка који до­ла­зи на свет, нека се зна­ме­ну­је и на нама нај­бо­жан­ски­ја све­тлост лица Твога! Хри­сте, Ти као Бог у не­при­сту­пној све­тло­сти пре­би­ваш: обуци и нас у све­о­руж­је све­тло­сти и учини нас не­при­сту­пним за ђа­во­ље замке!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 2

Видев­ши пре­слав­но чудо Твога све­тло­но­сног, Хри­сте, пре­о­бра­же­ња: како лице Твоје као сунце за­си­ја и ха­љи­не Твоје по­ста­до­ше беле као све­тлост, а на­ча­лни­ци за­ко­на и про­ро­ка, про­сла­вље­ни на земљи, ја­вив­ши се у не­бе­ској слави, пред Тебе, Го­спо­да неба и земље, са скру­ше­но­шћу ста­до­ше, први од апо­сто­ла ни­чи­це па­до­ше, по­знав­ши да си Ти ва­и­сти­ну Бог који се у телу јавио. Стога Ти са стра­хом кли­че­мо: Али­лу­ја!

Икос 2

Отва­ра­ју­ћи разум Сво­јим љу­бље­ним уче­ни­ци­ма, који у исти­ну Очеву бе­ја­ху по­све­ће­ни, Ти их упита: шта они кажу, ко си Ти? И чувши из уста бла­же­ног Си­мо­на ис­по­ве­да­ње да си исти­ни­ти Хри­стос, Син Бо­жи­ји, Ти по­твр­ди да му је то од Оца Не­бе­ског от­кри­ве­но. А после шест дана не само ре­чи­ма уве­ра­ва­ју­ћи, него и ви­дљи­во по­ка­зу­ју­ћи, Ти об­ја­ви бо­жан­ску при­ро­ду Своју и спа­со­но­сни до­ла­зак у свет. Док је Твоје тело пре­чуд­но си­ја­ло и ха­љи­не по­ста­ле не­зе­маљ­ски беле, све­тли облак Те за­кло­ни, а про­ро­ци, који давно о Теби про­по­ве­да­ху, тада сами пред Тебе ста­до­ше и глас Очев са неба по­све­до­чи да си Ти Син Његов љу­бље­ни. Стога, ис­по­ве­да­ју­ћи ову веру у Тебе, овако Те сла­ви­мо:

Христе Исусе, Ти од по­чет­ка јеси, као што сам о себи рече! Хри­сте, Сине Да­ви­дов и Сине Авра­а­мов, који пре Авра­а­ма јеси и од Да­ви­да у Духу пред­ска­зни! Хри­сте Исусе, од Дјеве у по­сле­дња вре­ме­на за­че­ти, иако си од Адама ста­ри­ји и од Бес­по­чет­ног Оца пре целе тво­ре­ви­не рођен! Хри­сте, Је­ди­но­род­ни Сине Бо­жи­ји, Ти у на­руч­ју и утро­би Оца пре де­ни­це за­си­ја! Хри­сте, Сине Бога Жи­во­га, који си дошао у свет да гре­шни­ке спа­сеш! Хри­сте, Ти си икона не­ви­дљи­вог Бога, кога ви­дљи­во у Себи об­ја­ви! Хри­сте, Боже исти­ни­ти од Бога исти­ни­тог, који си над свима и бла­го­сло­вен у ве­ко­ве! Хри­сте Исусе, отво­ри наш ум да Те ра­зу­ме­мо не као про­ро­ка, нити као учи­те­ља, него као исти­ни­тог Сина Бо­жи­јег и Спа­си­те­ља света! Хри­сте, Сине Бо­жи­ји, утвр­ди нас на ка­ме­ну ове праве вере у Тебе, да и ми са Тобом уси­но­вље­ње Богу при­ми­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 3

Силу и спа­со­но­сан Хри­стов до­ла­зак об­ја­вљи­ва­ху бо­го­гла­го­ли­ви апо­сто­ли, не сле­де­ћи из­ми­шље­не приче, него као оче­вид­ци славе Ње­го­ве, јер бе­ја­ху са Њим када прими од Оца част и славу и када се чу глас ве­ли­чан­стве­не славе. И оно што чуше и ви­де­ше и ру­ка­ма опи­па­ше, о томе про­по­ве­да­ше, не све­до­че­ћи само ре­чи­ма, него све за штету и трице сма­тра­ше само да по­зна­ју Хри­ста и силу Ва­скр­се­ња Ње­го­вог, у пре­о­бра­же­њу на­ја­вље­ног. Стога и ми, ве­ру­ју­ћи у све­до­чан­ство њи­хо­во и ис­по­ве­да­ју­ћи Хри­ста кога они као Бо­жи­ју силу и Бо­жи­ју пре­му­дрост про­пов­да­ху, кли­че­мо Му као рав­но­ча­сном са Оцем: Али­лу­ја!

Икос 3

Има­ју­ћи у себи живот вечни, као Онај који у Оцу пре­би­ва и као Један од Жи­во­на­ча­лне Тро­ји­це, бо­жан­ском љу­ба­вљу у себи по­ве­за­не, ва­и­сти­ну си се као На­ча­лник жи­во­та по­ка­зао, Хри­сте, ради бо­гат­ства ми­ло­с­рђа сваку при­ро­ду из не­би­ћа у биће пре­во­де­ћи и одр­жа­ва­ју­ћи. Зато си и на Та­во­ру из­ме­ђу живих и умрлих Себе по­ста­вио, по­ка­зу­ју­ћи се као Источ­ник жи­во­та и бе­смрт­но­сти и да ниси Бог мр­твих, него Бог живих, јер су у Теби сви живи. Стога, по­знав­ши Те као Твор­ца и Све­др­жи­те­ља, по­је­мо Ти:

Христе, Речју жи­во­твор­ном и ства­ра­лач­ком, која у Тво­јој при­ро­ди од по­чет­ка беше, ве­ко­ви беху ство­ре­ни и без ње ништа не бива! Хри­сте, Твор­че света, Ти си речју небо са зе­мљом и ви­дљи­во са не­ви­дљи­вим са­ста­вио, јер са Оцем пре­би­ваш и Духом уста Ње­го­вих го­во­риш! Хри­сте, Пре­му­дро­сти ипо­ста­сна, који си све пре­му­дро­шћу ство­рио и икону пре­му­дро­сти Своје у сваку твар ути­снуо! Хри­сте, облич­је ипо­ста­си Очеве, Ти ре­чи­ма силе Своје одр­жа­ваш све што си ство­рио! Хри­сте, рај­ско Дрво Жи­во­та, Ти прво­са­зда­ном чо­ве­ку плод веч­ног жи­во­та до­но­сиш! Хри­сте, Боже исти­ни­ти, Ти њему оду­хо­вље­њем умне душе и рај­ском хра­ном пре­би­ва­ње са Богом при­пре­ми! Хри­сте, исти­ни­ти Хлебе Жи­во­та, Ти си и чо­ве­ку от­па­лом од рај­ског жи­во­та Са­мо­га себе за не­бе­ску храну и пиће дао, да би му залог бе­смрт­но­сти вра­тио и уче­ство­ва­ње у бо­жан­ској при­ро­ди пру­жио! Хри­сте, Жи­во­то­дав­че: при­че­шћем жи­во­твор­ним Телом и Крвљу Тво­јом ва­и­сти­ну нас при­са­је­ди­ни бо­жан­стве­ном жи­во­ту и бе­смрт­ност нам даруј!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 4

Буром бо­го­про­ти­вље­ња увек ди­шу­ћи и њом себе ис­прва са не­бе­са ни­зврг­нув­ши, искон­ски чо­ве­ко­у­би­ца по­же­ле да зем­но­род­но­га, по лику Бо­жи­јем са­зда­ног, из раја ис­те­ра, зна­ју­ћи да је ради упо­до­бље­ња Богу у веч­ном жи­во­ту са­здан. Стога га лажју увери да ће по­ста­ти уче­сник бо­жан­ства ако вољу Бо­жи­ју не по­слу­ша и тако га умр­тви. А Ти, Хри­сте, хо­те­ћи да зем­но­род­ног ва­и­сти­ну обо­жиш и умрт­вље­ног у Себи ва­скр­снеш, још пре ва­скр­се­ња Свога све у ово увери, за­си­јав­ши као Бог у телу на Та­во­ру, да од оних који су Тобом спа­се­ни вечно слу­шаш: Али­лу­ја!

Икос 4

Све­до­ци Твоје бо­го­све­тле про­ме­не, Хри­сте, чуше на гори Очев глас који са неба по­твр­ди да си ва­и­сти­ну љу­бље­ни Син Бо­жи­ји, Којем при­ли­чи по­слу­шност, као ономе који увек у вољи Оче­вој пре­би­ва и тако оне који су због не­по­слу­шно­сти про­па­ли спа­са­ва. Стога, по­сле­ду­ју­ћи овоме гласу Бо­жи­јем и ту силу спа­се­ња у њему по­зна­ју­ћи, кли­че­мо Ти:

Христе, Сине Бо­жи­ји, Ти ни­ка­да другу вољу, осим воље Очеве ниси имао, као онај који од ис­ко­ни у Оцу пре­би­ва! Хри­сте, Боже исти­ни­ти, Ти си закон Своје бо­жан­ске воље у закон по­сто­ја­ња сваке твари по­ло­жио! Хри­сте, Про­ми­сли­те­љу добри и Царе све зе­маљ­ске тво­ре­ви­не, Ти си закон Своје свете воље за чу­ва­ње веч­ног рај­ског жи­во­та одре­дио! Хри­сте, Спа­си­те­љу света, који си ис­ку­пље­ње палог чо­ве­ка при­мио, Ти си тај закон воље Бо­жи­је са­чу­вао и у по­слу­ша­ње према њему себе по­ста­вио, да као што кроз не­по­слу­шност јед­ног чо­ве­ка по­ста­ше многи гре­шни, тако и кроз по­слу­шност Тебе јед­ног многи по­ста­ну пра­вед­ни! Хри­сте, Ти си са не­бе­са сишао не да тво­риш вољу Своју, него вољу Оца који Те по­слао и тво­ре­ње воље Онога који Те по­слао беше Ти храна у дане Твог пре­би­ва­ња у телу! Хри­сте Исусе, Ти си се и у смрт­ном часу молио да не буде воља Твоја, него воља Очева на Теби! Хри­сте Исусе, Ти све до смрти на крсту вољи Оче­вој себе пре­да­ва­ше и, по­ка­зав­ши се са­вр­ше­ним кроз по­слу­ша­ње, по­ста­де свима који су Ти по­слу­шни узрок веч­ног спа­се­ња! Хри­сте, Упра­ви­те­љу света, кога ветар, море и ду­хо­ви слу­ша­ју, упра­ви вољу нашу да сваку по­ми­сао у по­слу­ша­ње Теби по­ко­ри и дај нам да се об­но­вље­њем ума пре­о­бра­зи­мо, по­знав­ши на делу шта је добра и угод­на воља Бо­жи­ја! Хри­сте, који си кушан и ку­ша­ни­ма можеш по­мо­ћи, по­мо­зи нам да од срца тво­ри­мо вољу Бо­жи­ју и да се мо­ли­мо како си нам за­по­ве­дио, да буде на земљи као и на небу је­ди­но воља Оца који је на не­бе­си­ма!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 5

Пре­див­но ви­ђе­ње бо­жан­ског си­ја­ња тела Твога, по­ја­ва све­тлог обла­ка, Твој раз­го­вор са сла­вом овен­ча­ним жи­те­љи­ма го­рњег света и слу­ша­ње гласа Бо­жи­јег са неба по­ка­за се као истин­ски рај, кроз Тебе ја­вљен на Та­во­ру у вре­ме­ну. Осе­тив­ши ње­го­ву сла­дост и не же­ле­ћи да се од ње одво­ји, бла­же­ни Петар рече: "Добро нам је овде бити и оста­ти". И овим си, Хри­сте, за­и­ста по­ка­зао прво­бит­ну бла­го­род­ност наше при­ро­де и њено друго ства­ра­ње и об­на­вља­ње, да Теби, Са­зда­те­љу првог и дру­гог света, који си у облич­ју слуге дошао и у бо­жан­стве­ној се сада слави по­ка­зао, по­је­мо рај­ску песму: Али­лу­ја!

Икос 5

Прво­ро­ђе­ни пре сваке твари, ви­дев­ши у хуку зе­маљ­ских ства­ри по­ста­вље­ног онога који је сво­јом вољом са ви­си­не пао и љуто стра­да: ви­дев­ши како и сама твар, њему по­ко­ре­на, уз­ди­ше и ту­гу­је са њим и гле­да­ју­ћи да га, оси­ро­те­лог од пада због не­по­слу­шно­сти вољи Бо­жи­јој, по­но­во на сваки начин спасе, дође у свет и Своју вољу у по­слу­ша­ње по­ста­ви, го­во­ре­ћи: "Жртве и при­но­се ниси хтео, али си Ми тело при­пре­мио: ево, дођох да учи­ним вољу Твоју, Боже". Ипак, тра­же­ћи да спа­се­ње не буде при­нуд­но, као ни бла­жен­ство прво­га раја, него од добре воље онога који се спа­са­ва, Он још пре до­ла­ска Свога о Себи про­по­ве­да­ше, по­зи­ва­ју­ћи да се у Њега као Спа­си­те­ља света ве­ру­је. Тога ради се и данас, пред очима Богом иза­бра­них све­до­ка у телу пре­о­бра­жа­ва, да за­јед­но са сми­ре­њем и славу Ње­го­ву виде сви они који су прав­де жедни и свога Ис­ку­пи­те­ља у Њему по­зна­ју, ис­по­ве­да­ју­ћи Га:

Христе, Спа­си­те­љу света, Ти си ис­ква­ре­ни лик чо­ве­ков опет у бо­го­ли­ки живот вра­тио и од ро­бо­ва­ња про­па­дљи­во­сти осло­бо­дио! Хри­сте, Ти дајеш сло­бо­ду исти­ни­ту и тога ради не при­нуд­но, него према вољи, у рај­ски живот от­па­ле при­зи­ваш! Хри­сте Исусе, Ти си ради вољ­ног при­ла­же­ња Теби спа­се­ни­ма пре­веч­ну за­ми­сао о спа­се­њу света пре ис­пу­ње­ња вре­ме­на от­крио! Хри­сте Боже, пре­му­дри и све­мо­гу­ћи, Ти си при­ма­њем при­ро­де палих људи спа­се­ње нес­хва­тљи­во из­мо­лио! Хри­сте Исусе, Ти си у Свом прво­е­ван­ге­ли­ју Себе као Семе без­му­жне Жене бла­го­ве­стио, затим као Семе Авра­а­мо­во, у коме ће се сва пле­ме­на бла­го­сло­ви­ти, и тако си на Себе јасно ука­зао! Хри­сте, Јагње Бо­жи­је, које грехе света уз­и­маш, Ти си бла­го­и­зво­лео да при­миш лик за­кла­ног ја­гње­та које од по­губ­не ране изба­вља! Хри­сте Исусе, Ти си мно­гим дру­гим на­чи­ни­ма и про­ро­чан­стви­ма време до­ла­ска Свога и вољно стра­да­ње и при­пре­ма­ње спа­со­но­сног ва­скр­се­ња рода људ­ског пред­ска­зао! Хри­сте, Ти си палог чо­ве­ка у прво­бит­но до­сто­јан­ство узнео: дај нам да ду­би­ну свога пада ви­ди­мо и да спа­со­но­сно уста­ја­ње вољно по­же­ли­мо! Хри­сте, Ти си са неба ради нашег спа­се­ња сишао, дај нам да у Теби истин­ског Спа­си­те­ља по­зна­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 6

Ти си, Хри­сте, про­по­вед­ни­ке Свог до­ла­ска у свет у свим на­ра­шта­ји­ма при­пре­мио: не­ка­да па­три­јар­хе који Ти уго­ди­ше, затим про­ро­ке, а на­јпо­сле уче­ни­ке и апо­сто­ле. Стога и на Та­во­ру пред Тебе, гле­да­ју­ћи бо­жан­ску славу Твоју, за­јед­но ста­до­ше: уче­ни­ци од живих на земљи, Мој­сеј од умрлих, а Илија Те­сви­ћа­нин од не­бе­ских: да небо и земља и ад про­по­вед о Теби јед­но­ду­шно чују и као је­ди­ном бо­жан­ском Спа­си­те­љу свих, за­јед­но ус­клик­ну: Али­лу­ја!

Икос 6

Заси­јав­ши јаче од сун­ча­них зрака бо­жан­ском сла­вом Сво­јом у телу, сто­је­ћи из­ме­ђу на­јве­ћих међу про­ро­ци­ма, и по­мра­чив­ши славу бо­го­вид­ца Мој­се­ја, чије се лице од ви­ђе­ња славе Бо­жи­је си­ја­ло, и славу Илије који је у бли­ста­њу не­зе­маљ­ског огња на небо уз­не­сен, Ти јасно по­ка­за да ниси један од про­ро­ка, као што ми­шља­ху, него Го­спод про­ро­ка који им славу даје и да си у телу дошао да, уче­ству­ју­ћи у дво­стру­кој при­ро­ди Тво­јој и оба­сја­ни све­тло­шћу Твога до­ла­ска на земљу, у дан онај као сунце, душом и телом, за­си­ја­ју у Цар­ству Оца Не­бе­ског сви зем­но­род­ни, који на­ви­ко­ше да Те овако славе:

Христе Исусе, исти­ни­то Сунце прав­де, Ти си пре свих ве­ко­ва у Оцу све­тло­сти за­си­јао! Хри­сте, Пре­му­дро­сти ипо­ста­сна, Ти све­тлост бо­жан­ског ра­зу­ма Свога на сваку твар из­ли­ваш, а на­ро­чи­то сло­ве­сну тво­ре­ви­ну ико­ном све­тло­сти Своје оба­сја­ваш! Хри­сте, све­тло­сти свету, Ти се јави у телу, до­шав­ши на земљу да све на­ро­де про­све­тиш! Хри­сте Исусе, Ти си као Мла­де­нац у ја­сла­ма лежао и као Бог све­тло­шћу бо­го­по­зна­ња ум му­дра­ца про­све­тио! Хри­сте, Ти си као Дете за учења питао, и као Онај који све­тлост ра­зу­ма даје, ра­зу­мом и од­го­во­ри­ма Сво­јим учи­те­ље за­ди­вио! Хри­сте, је­ди­ни исти­ни­ти Учи­те­љу, Ти си све­тло­шћу исти­не Своје уче­ни­ке про­све­тио и све што је о Теби пи­са­но ра­зја­снио! Хри­сте, Све­тло­сти ова­пло­ће­на, Ти си учи­нио да пре­о­бра­же­њем цела по­мра­че­на при­ро­да Ада­мо­ва по­но­во за­бли­ста и њу си у славу и све­тлост Свога бо­жан­ства пре­тво­рио! Хри­сте, који си нас из таме у чу­де­сну све­тлост Своју при­звао, про­све­ти очи мисли наших и ода­гнај сваки мрак из ср­да­ца наших! Хри­сте, који си наша срца оба­сјао не­тру­ле­жном све­тло­шћу бо­жан­ског ра­зу­ма Свога, отво­ри и наше ми­сле­не очи да Твоје Је­ван­ђе­лске про­по­ве­ди ра­зу­ме­мо да, хо­де­ћи бла­го­о­бра­зно путем за­по­ве­сти Тво­јих, живот вечни до­стиг­не­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 7

Хотећи да спа­се­ње људ­ског рода окон­чаш вољ­ним стра­да­њем у Је­ру­са­ли­му, зна­ју­ћи да те­ле­сно умо­ва­ње зем­но­род­них не може схва­ти­ти како све­моћ­ни Бог и Спа­си­тељ оста­јеш и у исто време као не­мо­ћан и смр­тан стра­даш и уми­реш, много пута си сво­јим нај­бли­жим уче­ни­ци­ма го­во­рио о пред­сто­је­ћим ру­га­њи­ма и смрти на Крсту и о пре­слав­ном Ва­скр­се­њу. Тога ради, и данас о спа­со­но­сном ис­хо­ду Своме са не­бе­ским жи­те­љи­ма го­во­риш, да се не са­бла­зне о Тебе оче­вид­ци ве­ли­чи­не Твоје када Те ра­спе­тог виде, него да у све­тло­сти Твог пре­о­бра­же­ња очима вере угле­да­ју и славу Ва­скр­се­ња да, ви­дев­ши Те како на крсту висиш, Теби као Богу, који све спа­са­ва, не пре­ста­ну кли­ца­ти: Али­лу­ја!

Икос 7

Дошав­ши да нова не­бе­са и нову земљу устро­јиш, Ти чуд­ни­је и див­ни­је ства­ри од оних у по­чет­ку чиниш: јер, не пре­во­диш све речју из не­би­ћа у биће, него прах и рас­па­дљи­вост у Себе при­маш и пре­о­бра­зив­ши обо­жу­јеш. Про­све­тив­ши и саме ха­љи­не Своје, Ти по­ка­зу­јеш да сваку зе­маљ­ску тво­ре­ви­ну у боље уз­во­диш. Тога ради, про­сла­вља­ју­ћи Те душом и телом као онога који је све об­но­вио, пе­ва­мо:

Христе Исусе, је­ди­ни Жи­во­то­дав­че ста­рог и новог света, Ти ста­рог чо­ве­ка у нову твар из­гра­ђу­јеш и опет га као цара све твари у Себе при­маш! Хри­сте Исусе, који си у по­чет­ку чо­ве­ка ликом Бо­жи­јим по­ча­ство­вао, Ти си ради об­на­вља­ња тог лика саму бо­жан­ску при­ро­ду са чо­ве­чи­јом у једну ипо­стас, по­став­ши човек, сје­ди­нио! Хри­сте Исусе, Ти си ис­тру­ле­лу при­ро­ду рода нашег у Себи об­но­вио и тако њену прво­бит­ну до­бро­ту по­ка­зао! Хри­сте, Чо­ве­че Не­бе­ски, Ти си се у зе­мног чо­ве­ка обу­као да, као што се обу­ко­смо у облич­је зе­маљ­ског, тако се обу­че­мо и у образ не­бе­ског! Хри­сте, Сине Бо­жи­ји, Ти си Сином Чо­ве­чи­јим себе учи­нио да, при­мив­ши горе, нама подаш боље! Хри­сте Исусе, Ти си по­ни­же­но тело наше пре­о­бра­зио тако да са­о­бра­зно телу славе Твоје буде, да се тако пре­о­бра­жа­ва­мо из славе у славу! Хри­сте Исусе, Ти си из­ме­ном при­ро­де људ­ске твар сва­ког ство­ре­ња об­но­вио и тако нова не­бе­са и нову земљу за пре­би­ва­ње новог чо­ве­ка при­пре­мио! Хри­сте, који све об­на­вљаш, Дух прав об­но­ви у нама, да ако наш спо­ља­шњи човек и про­па­да, ипак се уну­тра­шњи об­на­вља у све дане! Хри­сте Исусе, дај нам да се обу­че­мо у новог чо­ве­ка, са­зда­ног по Богу, да у об­но­вље­ном жи­во­ту поч­не­мо хо­ди­ти и народ Бо­жи­ји за­и­ста по­ста­не­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 8

Чуде­сно и нес­хва­тљи­во сада се ука­зу­је ви­ђе­ње: скру­ше­ни­ји од свих си­но­ва људ­ских бо­жан­ском све­тло­шћу у телу сија и Отац све­тло­сти Га љу­бље­ним Сином Бо­жи­јим на­зи­ва; Мој­сеј за­ко­но­да­вац и Илија уз­не­сен на огње­ним ко­ли­ма, ја­вив­ши се у не­бе­ској слави као слуге пред Њим стоје, о ру­га­њи­ма и кр­сној смрти са Њим раз­го­ва­ра­ју и у исто време про­сла­вља­ју ва­скр­се­ње, чијом све­тло­шћу уна­пред за­си­ја и пре­све­тло пре­о­бра­же­ње. Стога, јасно по­знав­ши у Сину Чо­ве­чи­јем Сина Бо­жи­јег, Њему кли­че­мо: Али­лу­ја!

Икос 8

Сав си од земље био, Бог Слово бу­ду­ћи, по­ме­шав­ши чо­ве­чи­ју при­ро­ду са бо­жан­ством у ипо­ста­си сво­јој, коју у две при­ро­де Мој­сеј и Илија на Та­во­ру ви­де­ше. И обу­кав­ши се сав у Адама, Ти си, Хри­сте, по­мра­че­ну при­ро­ду про­све­тлио, и сав оси­ро­ма­шив­ши због нас, зе­мно­га си сје­ди­ње­њем и уче­шћем у Тво­јој при­ро­ди богом учи­нио. Свет, који сав у злу лежи ва­и­сти­ну као цар­ство Бо­жи­је нама при­бли­жа­ваш и обра­ћаш у прво­бит­ни рај, чији при­кри­ве­ни лик по­ста­де ви­дљив на Та­во­ру, где си не­и­зре­ци­во бла­жен­ство за­јед­ни­це са Богом у срца сми­ре­них уче­ни­ка Сво­јих излио. Стога, по­знав­ши Те као Бога и чо­ве­ка и ис­пу­ње­ни ра­до­шћу од пре­ду­ку­са рај­ских до­ба­ра, кли­че­мо Ти:

Христе, Сине Оца не­бе­ско­га, од Њега на земљу по­сла­ни и од Де­вој­ке не­и­ска­зи­во ро­ђе­ни! Хри­сте Исусе, Ти си Бо­жан­ством Сво­јим чо­ве­чан­ство по­ма­зао, да оба спо­јиш у једно! Хри­сте, истин­ски Ема­ну­и­ле, Ти си Бога и чо­ве­ка у јед­ној ипо­ста­си сје­ди­нио! Хри­сте, Ти си се као човек ви­дљи­во, но као исти­ни­ти Бог скри­ве­но бо­го­чо­ве­чан­ским до­ла­ском Сво­јим љу­ди­ма при­бли­жио! Хри­сте, Боже исти­ни­ти, на земљи си се у телу јавио и са љу­ди­ма по­жи­вео! Хри­сте Исусе, у Теби оби­та­ва сва пу­но­ћа Бо­жан­ства, чији зраци апо­сто­ле и про­ро­ке оба­сја­ва­ху! Хри­сте, Го­спо­де са неба и други Адаме, који си дошао у духу који ожи­вљу­је, да оду­хо­виш Адама, који душа жива по­ста­де! Хри­сте Исусе, истин­ска Лозо Ви­но­гра­да­ра - Оца Твога, Ти си у своју за­јед­ни­цу нашу при­ро­ду при­мио, учини нас до­стој­ним уче­сни­ци­ма бо­жан­ства Твога, по­ка­зу­ју­ћи нас као гране са Тобом сра­сле и од Тебе не­о­дво­ји­ве! Хри­сте, Сине Бо­жи­ји, који си се са љу­ди­ма сје­ди­нио, не раз­дво­јив­ши се од Бога, дај нам да са Тобом и у Теби са Оцем Тво­јим једно бу­де­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 9

Свака тво­ре­ви­на, са­зда­на не­ка­да као веома добра од Бога, потом се по­ко­ри та­шти­ни, не од своје воље, него због чо­ве­ка који је по­ко­ри и због дела ње­го­вих про­кле­та и до сада са њим уз­ди­ше и ту­гу­је, че­ка­ју­ћи да се јаве си­но­ви Бо­жи­ји, јер ће се тада осло­бо­ди­ти од ро­бо­ва­ња про­па­дљи­во­сти на сло­бо­ду славе деце Бо­жи­је. Стога и она данас у телу Спа­си­те­ља света све­тло сија; јер Он, при­мив­ши чо­ве­чи­је тело, од праха са­зда­но и у про­па­дљи­вост пало, ва­и­сти­ну и сам прах у прво­бит­ну и не­про­па­дљи­ву до­бро­ту уз­во­ди, све чи­не­ћи новим, као Исти­ни­та Реч Тво­рач­ка и Жи­во­то­да­вац Бог, коме сва тво­ре­ви­на слу­же­ћи и ли­ку­ју­ћи вечно поје: Али­лу­ја!

Икос 9

Кра­сно­ре­чи­ви го­вор­ни­ци, који Духа Бо­жи­јег не при­ми­ше и ра­зу­ме­ти не мо­го­ше, не могу опи­са­ти Твоју ве­ли­чи­ну и пре­му­дрост: како као онај који живот држи и смрћу влада по­ста­вљаш пред себе на Та­во­ру Мој­се­ја и Илију који све­до­че о бо­жан­ству чијом сла­вом сијаш, а у исто време и облич­је слуге уз­и­маш, и са бе­за­ко­ни­ци­ма се ура­чу­на­ваш и Себе до смрти на крсту уни­жа­ваш. Ми, пак, као ду­хов­ни и они који све ис­пи­ту­ју, про­по­ве­да­ју­ћи Те, Хри­сте, као Бо­жи­ју силу и Пре­му­дрост, ис­по­ве­да­мо:

Христе Исусе, Тобом се небо и земља сје­ди­ни­ше, јер у јед­ној ипо­ста­си Тво­јој Бог на земљу сиђе и човек на не­бе­са узиђе! Хри­сте Исусе, у Теби се са­ста­ви све оно што је на небу и на земљи! Хри­сте Исусе, По­сред­ни­че из­ме­ђу Бога и људи, кроз Тебе се не­бе­ско и зе­маљ­ско са Богом из­ми­ри! Хри­сте, Ти си у јед­ном телу крвљу са крста свет са Богом по­ми­рио! Хри­сте Исусе, Ти си новог и бољег За­ве­та По­сред­ник и Јемац! Хри­сте Исусе, не­по­роч­но и пре­чи­сто Јагње Бо­жи­је, и Ар­хи­је­ре­ју истин­ски, виши од не­бе­са! Хри­сте Исусе, Ти сам жртву при­маш и сам си жртва, онај који при­но­си и који се при­но­си! Хри­сте, који си са не­бе­са сишао и кроз Себе нас са Богом из­ми­рио, дођи и усели се у нас, да кроз Тебе мир имамо и у Теби уи­сти­ну на не­бе­са уз­и­ђе­мо! Хри­сте, Сине Бо­жи­ји, који си по­стао човек и чо­ве­ка у Себи обо­жио, нека кроз Тебе уи­сти­ну сам Бог деј­ству­је у нама и упра­ви нашу вољу да твори оно што је по Ње­го­вом бла­го­во­ље­њу!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 10

Хотећи да се сви људи спасу, Ти не по­ка­зу­јеш само бо­жан­стве­ним ре­чи­ма пут спа­се­ња, нити у де­ли­ма ста­рог за­ко­на оправ­да­ње тра­жиш, него Крвљу Новог За­ве­та, у самом телу сла­бо­сти наше на Себе при­маш и грехе наше не само да пра­шташ, него још и очи­шћа­ваш и из­гла­ђу­јеш. Тога ради, само Своје Пре­чи­сто Тело за храну дајеш и часну Крв Своју као не­исцрпно пиће из­ли­ваш, да би они који једу Твоје Тело и пију Твоју Крв у Теби нај­бли­ски­је пре­би­ва­ли, ва­и­сти­ну тело од Тела Твога и кост од ко­сти­ју Тво­јих били и тако, по­став­ши при­ча­сни­ци бо­жан­ске при­ро­де, од сваке тру­ле­жи, ду­шев­не и те­ле­сне себе осло­бо­ди­ли и као сунце за­си­ја­ли у Цар­ству Оца Не­бе­ско­га, Чије си облич­је у телу на Та­во­ру по­ка­зао. Нека, про­све­тив­ши се, не пре­ста­ну да у сла­до­сти веч­ног жи­во­та Теби уз­ви­ку­ју: Али­лу­ја!

Икос 10

Цар­ство је Твоје, Хри­сте, цар­ство свих ве­ко­ва и вла­ди­чан­ство је Твоје у сва­ком на­ра­шта­ју и на­ра­шта­ју, на Не­бе­си­ма и на земљи даде Ти се свака власт, жи­ви­ма и мр­тви­ма Ти вла­даш и имаш кљу­че­ве од смрти и пакла. У Име Твоје по­кло­ни­ће се свако ко­ле­но што је на не­бе­си­ма и на земљи и под зе­мљом, као што си по­ка­зао на гори Та­во­ру, где пред Тебе, који небом вла­даш и зе­мљом го­спо­да­риш и пре­де­ле адске по­ко­ра­ваш, ста­до­ше од зем­них апо­сто­ли, од не­бе­ских Илија, а Мој­сеј од умрлих. Ово про­сла­вља­ју­ћи и пред Тобом, Царем ва­се­ље­не, на ко­ле­на па­да­ју­ћи, са уми­ље­њем Те сла­ви­мо:

Христе, Царе света, Ти си све Сво­јом све­мо­гу­ћом де­сни­цом ство­рио и за­ко­ном воље у једно Цар­ство Бо­жи­је све­зао! Хри­сте, Царе бо­жан­стве­ни, Ти си и чо­ве­ка, ство­ре­ног по лику Твоме, као цара ство­ре­ња на земљи по­ста­вио, а затим си га и от­па­лог од Цар­ства опет при­звао и у прво­бит­но до­сто­јан­ство узвео! Хри­сте, Царе не­бе­ски, Ти си се из чо­ве­ко­љу­бља на земљи јавио и са љу­ди­ма по­жи­вео, а од не­бе­са се ниси одво­јио и вечно тамо на пре­сто­лу Хе­ру­вим­ском седиш! Хри­сте Исусе, и у телу до­шав­ши, Ти си као исти­ни­ти Цар ва­се­ље­не сти­хи­ја­ма света, за­ко­ни­ма при­ро­де и не­ви­дљи­вим ду­хо­ви­ма за­по­ве­дао! Хри­сте Исусе, Ти си и самом Сво­јом смрћу, као исти­ни­ти Вла­ди­ка жи­во­та и смрти, вечну смрт уни­штио и онога који има моћ смрти сатро, врата адова сру­шио и све не­при­ја­те­ље Цар­ства Свога под ноге Своје по­ко­рио! Хри­сте, све­мо­гу­ћи Царе ца­ре­ва, за по­нов­но са­зда­ње све­слав­ног Цар­ства Свога, Ти си као зрно го­ру­шич­но Цркву Своју на земљу по­са­дио и на Ка­ме­ну је, који од­ба­ци­ше зи­да­ри, утвр­дио, да је врата адова не на­двла­да­ју! Хри­сте Исусе, Ти си Своје Цар­ство које није од овога света цар­ством целог света учи­нио и доћи ћеш да се у њему у ве­ко­ве за­ца­риш! Хри­сте Исусе, Ти си дошао у свет да нама Цар­ство Бо­жи­је при­бли­жиш и на­у­чиш нас да пре свега њега тра­жи­мо, за­по­ве­див­ши да се за његов до­ла­зак мо­ли­мо: усли­ши стога мо­ли­тву ову и нека Твоје Цар­ство што пре дође! Хри­сте Исусе, удо­стој нас да и овде ви­ди­мо како Твоје Цар­ство у сили до­ла­зи и да се у ве­ко­ве у земљи живих са Тобом за­ца­ри­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 11

Појање песме нове због об­на­вља­ња Цар­ства Твога нико неће моћи да научи осим оних који су от­ку­пље­ни са земље, има­ју­ћи Име Оца Тво­је­га на­пи­са­но на че­ли­ма сво­јим и који иду за Тобом, Ја­гње­том Бо­жи­јим. И ми гре­шни, иако смо не­до­стој­ни, али водом и Духом за нови живот ро­ђе­ни и По­ма­за­њем од Све­то­га за­пе­ча­ће­ни, по­став­ши нова твар у Теби, ви­де­ћи у пре­о­бра­же­њу тела Твога славу Цар­ства које до­ла­зи, као они на­ро­ди многи који ви­де­ше славу за­ца­ре­ња Твога, гла­сом си­лним као слуге и они који се Тебе боје усу­ђу­је­мо се да Те сла­ви­мо пе­смом: Али­лу­ја!

Икос 11

Видеше славу све­тло­но­сног пре­о­бра­же­ња Твога иза­бра­ни уче­ни­ци на гори све­тој: и сви људи у Твом до­ла­ску у телу ви­де­ше славу Твоју, као Је­ди­но­род­ног од Оца. Че­ка­ју­ћи да и ми, по речи Тво­јој, ову славу ви­ди­мо, Тебе, Го­спо­да славе, ве­ли­ча­мо:

Христе Исусе, са­веч­но и ипо­ста­сно Си­ја­ње вечне славе Очеве, Ти си пре него што свет по­ста­де у Оцу не­бе­ску славу имао! Хри­сте Исусе, пре Твог до­ла­ска у свет у телу, о Тво­јој слави све­до­ча­ше Дух Свети, који у про­ро­ци­ма беше! Хри­сте Исусе, Тебе обу­че­ног у тело Ан­ге­ли на не­бе­си­ма про­сла­ви­ше, нај­ча­сни­ји људи на земљи цар­ске да­ро­ве при­не­со­ше, и сви људи, ви­дев­ши пре­слав­на дела, у Богу про­сла­ви­ше! Хри­сте Исусе, Ти славу од људи ниси при­мио, него имаш Оца Који Те про­сла­ви и Гла­сом Сво­јим славу Твоју много пута по­све­до­чи! Хри­сте Исусе, Ти си у пре­сјај­ном пре­о­бра­же­њу Тела Свога славу бо­жан­ства по­ка­зао и њом у пре­слав­ном Ва­скр­се­њу још див­ни­је за­си­јао! Хри­сте Исусе, Ти си Ва­зне­се­њем на небо и се­да­њем са десне стра­не Оца рав­но­че­сну славу са Њим у телу при­мио! Хри­сте Исусе, Ти ћеш у ве­ли­кој сили и слави опет доћи и се­шћеш на пре­сто славе Свога Цар­ства у ве­ко­ве! Хри­сте Исусе, удо­стој и нас да славу Твоју ви­ди­мо, као што си се за то молио у часу смрт­ном и научи нас да у телу и у души Тебе исти­ни­тог Бога про­сла­вља­мо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 12

Уисти­ну се јави бла­го­дат Бо­жи­ја, спа­со­но­сна за све људе, када Логос по­ста­де тело и на­ста­ни се међу нама, пун бла­го­да­ти и исти­не, да од пу­но­ће Ње­го­ве и ми сви при­ми­мо и бла­го­дат на бла­го­дат. Јер, спа­се­ње није у убе­дљи­вим ре­чи­ма људ­ске му­дро­сти, нити у прав­ди која је од За­ко­на, него у ја­вља­њу Бо­жан­стве­ног Духа и сили. Стога и Хри­стос не про­све­ти само уче­њи­ма род људ­ски, него самим на­ста­ње­њем Свога бо­жан­ства у тело чо­ве­чи­је и од про­па­дљи­вог га не­про­па­дљи­вим учини и ва­и­сти­ну обожи. Тога ради на Та­во­ру бо­жан­стве­но у телу за­си­ја, као истин­ски Са­вр­ши­тељ спа­се­ња, коме је­ди­ном до­ли­ку­је да Га спа­се­ни про­сла­вља­ју: Али­лу­ја!

Икос 12

Опе­ва­ју­ћи Твоје бо­го­све­тло пре­о­бра­же­ње, Хри­сте, про­сла­вља­мо ујед­но и над­на­бе­сну славу наше зе­маљ­ске при­ро­де која из Тебе на Та­во­ру бо­го­до­лич­но про­си­ја, из­о­бра­жа­ва­ју­ћи бу­ду­ћу не­за­ла­зну славу. Гле­да­ју­ћи је очима вере и наде и у срцу се њом на­сла­ђу­ју­ћи, као На­ча­лни­ка славе наше Те овако Тебе сла­ви­мо:

Христе Исусе, Ти си при ства­ра­њау света Бо­жи­јим ликом по­ча­ство­вао чо­ве­ка и по­ста­вио га у рај сла­до­сти као са­рад­ни­ка Твор­ца и цара тво­ре­ви­не! Хри­сте Исусе, Ти и после по­мра­че­ња лика Бо­жи­јег у при­ро­ди зем­но­род­них у тај исти лик њих пре­о­бра­жа­ваш, из славе у славу! Хри­сте Исусе, Ти рав­но­ан­ге­лском све­то­шћу про­сла­вљаш оне који су још увек у овом сла­бом телу и ра­зли­чи­тих да­ро­ва Своје бо­жан­стве­не бла­го­да­ти удо­сто­ја­ваш! Хри­сте Исусе, Ти чак и после смрти и саме кости пра­вед­ни­ка не­тру­ле­жним чуваш и силом Свог пре­слав­ног ва­скр­се­ња у њима пре­би­ваш и чи­де­са чиниш! Хри­сте Исусе, Ти си Сво­јим пре­слав­ним ва­зне­се­њем те­ле­сно на­сле­ђе обо­жио и удо­сто­јио га да седне са десне стра­не Оца! Хри­сте Исусе, Ти ћеш се при при Свом дру­гом до­ла­ску за­јед­но са свима Сво­јим све­ти­ма ја­ви­ти и дати им власт да за­јед­но са Тобом суде свету! Хри­сте Исусе, научи нас да славу при­ро­де наше у слави Тво­јој пре­по­зна­мо и удо­стој нас да, као залог вечне славе, ду­шев­ни и те­ле­сни живот не­по­роч­но и без бо­ле­сти на земљи про­жи­ви­мо! Хри­сте Исусе, ва­скр­сни и про­сла­ви у Цар­ству Своме нас, који се, Спасе, са Тобом рас­пе­смо и по­гре­бо­смо!

Христе, Све­тло­сти исти­ни­та, љу­бље­ни Сине Оца све­тло­сти, по­ка­жи и нас си­но­ви­ма све­тло­сти у Теби пре­о­бра­же­ним!

Кон­дак 13

Све­тло­сти тиха, свете Славе, бе­смрт­но­га Оца Не­бе­ско­га, Све­то­га, Бла­же­но­га; Исусе Хри­сте! Исти­ни­ти Сине Бо­жи­ји и исти­ни­ти Сине Чо­ве­чи­ји, Ти си нај­бли­ски­јим сје­ди­ње­њем бо­жан­ске при­ро­де Своје очи­стио и осве­тио при­ро­ду зем­но­род­них и све­тло­шћу Бо­жан­ства Свога њу, од греха по­цр­не­лу, пре­о­бра­зио и убе­лео, силом Ва­скр­се­ња је бе­смрт­ном учи­нио и у ва­зне­се­њу је про­сла­вио и обо­жио. Потим си у Тајни Тела и Крви Своје свега Себе пре­дао на ис­це­ље­ње душе и тела нашег и као залог веч­ног бла­же­ног жи­во­та. Удо­стој нас да исти­ни­том вером и до­бром вољом при­ми­мо све што си нам на спа­се­ње да­ро­вао да, про­све­тив­ши се и ис­це­лив­ши од ду­шев­них и те­ле­сних не­мо­ћи и об­но­вив­ши се у овом жи­во­ту сје­ди­ње­њем са Тобом, пот­пу­но са Тобом бу­де­мо у не­за­ла­зном дану Цар­ства Твога, да тамо у све­тло­сти лица Твога и слави веч­ној са Ан­ге­ли­ма и свима све­ти­ма не­пре­ста­ном пе­смом сла­ви­мо у Тро­ји­ци сла­вље­но­га Бога: Али­лу­ја, Али­лу­ја, Али­лу­ја!

Се́й конда́къ глаго́лется три́жды. Та́же Икосъ 1-й и Конда́къ 1-й

Мо­ли­тва Го­спо­ду и Спа­си­те­љу света Исусу Хри­сту, ради Ње­го­вог пре­слав­ног Пре­о­бра­же­ња

Не­бе­ска, бес­по­чет­на и не­за­ла­зна Све­тло­сти, која од са­мо­бит­ног и веч­ног Оца све­тло­сти без­вре­ме­ну и бо­жан­ску су­шти­ну имаш, као Бог исти­ни­ти од Бога исти­ни­тог, у си­ја­њу Јед­но­сушт­не Тро­ји­це не­сли­ве­на и не­ра­здељ­на, је­ди­ни Источ­ни­че сваке све­тло­сти која у свету по­сто­ји, Пре­див­ни Не­и­ма­ре, који си ства­ра­ње чи­та­ве тво­ре­ви­не над­гле­дао! Поред тога што си умну и сло­ве­сну тво­ре­ви­ну ликом Сво­јим за­пе­ча­тио, Ти си у по­сле­дња вре­ме­на ради уо­бли­че­ња овог Твог по­мра­че­ног лика на земљу са не­бе­са сишао и облич­је зе­мља­но­га при­мио, да ипо­ста­сним је­дин­ством дво­стру­ке при­ро­де у Себи по­мра­че­ну про­све­тлиш, про­па­дљи­во очи­стиш и пре­о­бра­зиш, смрћу ве­за­но опет у ро­ђе­њем у Теби за вечно по­сто­ја­ње новим на­чи­ниш, Мно­го­ми­ло­сти­ви, Пре­му­дри и Све­мо­гу­ћи Спа­си­те­љу наш, Го­спо­де Исусе Хри­сте! Зато си и на Та­во­ру пред бо­го­зва­ним Сво­јим све­до­ци­ма у телу за­бли­стао, да за­јед­но по­ка­жеш и бо­го­до­лич­но по­ста­ја­ње чо­ве­ком, иако у облич­ју слуге, и Своје све­моћ­но и жи­во­твор­но ва­скр­се­ње, иако је њему прет­хо­ди­ло ру­га­ње и смрт, затим и Твоје пре­слав­но ва­зне­се­ње у телу у горњи свет, ода­кле ће се збити и Твој још ве­ли­чан­стве­ни­ји други до­ла­зак. Тиме опет по­ка­зу­јеш и прву бо­го­до­лич­ну све­тлост наше по­ни­же­не при­ро­де и њено бла­го­дат­но пре­о­бра­же­ње у Теби, нас ради, као по­че­так и залог не­про­ла­зне славе, при­пре­мље­не нам у веку који до­ла­зи у Цар­ству Оца Не­бе­ско­га. Ти дође да нам је даш, не при­вла­че­ћи при­ну­дом и силом, него при­зи­ва­ју­ћи нас до­бром вољом и про­све­ће­ним зна­њем, као што то беше у првом рају сла­до­сти. Стога, при­ма­ју­ћи све ово са вером и усти­ма ис­по­ве­да­ју­ћи, мо­ли­мо Те и пре­кли­ње­мо пред лицем славе Твоје, Спа­си­те­љу наш, који си се нас ради пре­о­бра­зио: нека нам не буду као та­шти­на сви Твоји спа­со­но­сни да­ро­ви, про­све­ти ум наш ра­зу­ме­ва­њем Све­тог Еван­ђе­ља Твога, да се об­на­вља­њем ума пре­о­бра­жа­ва­мо све док се на крају у нас не усели ум Твој, Хри­сте, да не ми­сли­мо више оно што је људ­ско, него оно што је бо­жан­ско. Срце чисто са­гра­ди у нама, Боже, да ја­сни­је ви­ди­мо Тебе, исти­ни­тог Бога нашег и жи­во­твор­ном све­тло­шћу лица Свога при­ву­ци Себи нашу бо­го­бор­ну вољу, као што се цвеће на земљи по за­ко­ну воље Твоје ка сун­че­вој све­тло­сти окре­ће: Ти сам живи и делуј у нама, да, од­ба­цив­ши ста­рог чо­ве­ка и обу­кав­ши се у новог, поч­не­мо хо­ди­ти у об­но­вље­ном жи­во­ту, док се наш уну­тра­њи човек об­на­вља из дана у дан, гле­да­ју­ћи славу Твоју от­кри­ве­ним лицем, да се пре­о­бра­жа­ва­мо у тај исти лик, из славе у славу, док не до­стиг­не­мо сви за­јед­но и сваки од нас у чо­ве­ка са­вр­ше­на, у меру раста пу­но­ће Хри­сто­ве. И на­јпо­сле си бла­го­и­зво­лео да од сло­ве­сне душе и тела са­чи­ниш чо­ве­ка, тако да тело служи ра­зум­ној души. Пре­о­бра­зи, стога, и наше по­ни­же­но тело, тако да буде са­о­бра­зно Телу славе Твоје; ис­це­ли га од стра­сти и сла­бо­сти, укре­пи ње­го­ве при­род­не не­мо­ћи, за­шти­ти од по­губ­ног деј­ства сти­хи­ја: на­јви­ше, пак, у нај­бли­жем сје­ди­ње­њу са Тобом у Нај­све­ти­јој Ев­ха­ри­сти­ји, пре­тво­ри га од зе­маљ­ског у не­бе­ско, од ду­шев­ног у ду­хов­но, да ва­и­сти­ну бу­де­мо тело од Тела Твога и кости од Ко­сти­ју Тво­јих. Тако про­сла­вив­ши са­гла­сно Бога у те­ли­ма и ду­ша­ма нашим на овој земљи, нека се за­јед­но душом и телом за­јед­но про­сла­ви­мо сви ми са­ку­пље­ни, који се од је­ди­ног Хлеба и из Чаше при­че­сти­смо, учини да сма­тра­мо себе удо­ви­ма јед­ног Тела Цркве Твоје, коју си по­ста­вио на земљу као зрно го­ру­шич­но, које кад по­ра­сте по­ста­не ве­ли­ко раз­гра­на­то дрво Цар­ства Бо­жи­јег, док сву ва­се­ље­ну не пре­кри­је. Сје­ди­ни све нас јед­но­ду­шним ис­по­ве­да­њем спа­со­но­сне вере Твоје јед­ног са дру­гим љу­ба­вљу према Теби; по­мо­зи нам да Тво­јом бла­го­да­ћу об­ра­ђу­је­мо и чу­ва­мо Цркву Твоју, као прво­ство­ре­ни рај који си пре­дао чо­ве­ку, и да је не на­двла­да­ју врата пакла, док не по­ло­жиш све не­при­ја­те­ље Цар­ства Свога под ноге Своје и сед­неш на пре­сто славе Цар­ства Твога, у којем ћемо и ми за­си­ја­ти као сунце са Тобом, про­све­тив­ши се овде у Теби пре­о­бра­же­њем. О, Го­спо­де Хри­сте, Царе Не­бе­ски! Нека дође Цар­ство Твоје, које није од овога света, а овим све­том за­и­ста влада, и нека уско­ро угле­да­мо ово Цар­ство Твоје како до­ла­зи у сили. Да, дођи Го­спо­де Исусе и оста­ни са нама, као што си обе­ћао до свр­шет­ка овог века и у бес­ко­нач­не ве­ко­ве ве­ко­ва. Амин.

Тро­пар, глас 7

Пре­о­бра­зио си се на гори, Хри­сте Боже, по­ка­зав­ши уче­ни­ци­ма Сво­јим славу Своју, ко­ли­ко су могли да под­не­су. Нека за­си­ја и нама гре­шни­ма Твоја вечна све­тлост, мо­ли­тва­ма пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, Да­ва­о­че Све­тло­сти, слава Теби!

Кон­дак, глас 7

На гори си се пре­о­бра­зио, и ко­ли­ко су могли да под­не­су уче­ни­ци су ви­де­ли Твоју бо­жан­ску славу, Хри­сте Боже, да када су Те ви­де­ли ра­спе­тог, ра­зу­ме­ли су Твоје вољно стра­да­ње, и свету су про­по­ве­да­ли да си Ти за­и­ста Очева Све­тлост.

Ака­тист у славу све­тло­но­сног Пре­о­бра­же­ња Хри­ста Спа­си­те­ља на Српском
Други химне на Српском